Istorija interneta

1957-1968

Neki smatraju da se za početak mora uzeti 1957. godina kada je Sovjetski Savez lansirao Sputnjik, a SAD u paničnom strahu od napada iz kosmosa osnovale Advanced Research Projects Agency (ARPA) odnosno Agenciju za napredne istraživacke projekte čiji je cilj bio da prilagodi naučna istraživanja vojnim potrebama.Tokom naredne decenije usvojeni su neki osnovni principi za slanje podataka kroz mrežu i odabran je (1968) Hanivelov mini računar kao baza za ARPANET mrezu u nastajanju.

1969

ARPANET mreza je startovala, sa cetiri prikljucka (Univerziteti: UCLA, Stanford, Santa Barbara i Juta) i medjusobnim linijama od 50 Kbps.

  

1972

Rej Tomlinson napisao je prvi softver za elektronsku postu i poslao je prvu poruku kroz ARPANET mrezu.

ARPA je preimenovana u DARPA, odnosno dobila je pridev Defence sto znaci odbrambeni. U to vreme smatrano je da ce ceo projekat imati za cilj pre svega odbranu zemlje. Ideja je bila da u slucaju napada na SAD i unistenja nekih vitalnih komandnih mesta, ova mreza omoguci da se komandovanje odbranom vrsi sa rezervnih polozaja. ARPANET je koristio Network Control Protocol (NCP) za transfer podataka. On je omogucavao da se saobracaj obavlja unutar jedne mreze.

1973

Poceo je razvoj protokola koji ce kasnije biti nazvan TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol). Ovaj protokol trebao je da obezbedi da vise razlicitih mreza komunicira medjusobno, odnosno da se iz sistema jedne mreze predje na sistem mreze mreza.

1974

Vint Cerf i Bob Kahn (iz tima koji je razvijao TCP) po prvi put upotrebljavaju termin "Internet" u jednom svom clanku.

1976

Nastaje Ethernet koji omogucuje koaksijalnom kablu da propusta informacije velikom brzinom, sto ce se pokazati kljucnim za stvaranje LAN-ova (Local Area Networks - odnosno lokalne mreze). Pocinje da radi SATNET, satelitska mreza izmedju Evrope i Amerike koja koristi Intelsatove komercijalne satelite umesto onih koje kontrolisu vlade. Otvorena su vrata komercijalizaciji mreze. Pocinje eksperimentala upotreba TCP/IP.

1979

Stvoren je USENET (decentralizovana mreza njuzgrupa). Autori su student Stiv Belovin i programeri Tom Truskot i Dzim Elis.

1981

Formiran je CSNET za sve one koji nemaju pristup ARPANET-u. CSNET ima glavni kanal od 56 Kbps, a Vinton Cerf predlaze da se ove dve mreze medjusobno povezu.

1983

Doneta je odluka da TCP/IP bude jedini protokol ARPANET-a. NCP ide u penziju. Univerzitet u Viskonsinu stvara Domain Name System (DNS). On omogucuje da se paketima informacija daju imena umesto brojeva, sto korisnicima mreze znatno olaksava zivot. Ubuduce ne moraju da pamte brojeve pod kojima je neki paket registrovan, vec pojam odnosno ime koje je paketu nadenuo njegov autor.

1984

ARPANET se deli na MILNET (za potrebe vojske) i ARPANET. Takodje, po prvi put se pojavljuje T1 linija koja je sa svojih 1,56 Mbps dvadeset i pet puta brza od dotadasnje najbrze linije. Nastaje NSFNET (National Science Foundation Network - mreza Nacionalne naucne fondacije).

1986

Nastao je Network News Transfer Protocol (NNTP) koji omogucuje interaktivne diskusije i forume na mrezi.

1990

Ministarstvo odbrane odlucuje da ugasi ARPANET-ovu liniju od 50 Kbps i prihvati NSFNET-ov informacioni autoput velike brzine  ARPANET odlazi u istoriju. Tim Berners Li u svajcarskom institutu CERN osmisljava Hipertekst kao nacin pristupa informacijama na mrezi.

1991

Univerzitet u Minesoti predstavlja GOPHER, program za preuzimanje informacija sa Internet servera.

1992

Osnovano je Internet Drustvo (Internet Society). Institut u CERN-u stvorio je World Wide Web na osnovu Hiperteksta, a NSFNET se prebacuje sa T1 na T3 linkove.

1993

Osnovan je InterNIC organizacija koja bi trebalo da uredi odnose na mrezi i da se bavi registracijom novih domena i servisa. Mark Andersen sa Univerziteta u Ilinoisu razvija graficki interfejs za pregledanje Web-a koji naziva "Mosaic for X". Time je nastao je prvi Internet browser i pocinje surfovanje. Americki predsednik Klinton dobija svoju sopstvenu prezentaciju na adresi http://www.whitehouse.gov/wh/welcome.htm.

1994

Pizza Hut omogucava korisnicima da narucuju picu preko Interneta. Na Internetu se vec nalaze storine hiljada ljudi. ATM (Asyncronous Transmission Mode - asihroni prenosni mod) koji omogucuje prenos od 145 Mbps uzima se za osnovni krak (backbone) mreze NSFNET.

1995

National Scinece Foundation (NSF) objavljuje da vise nece dozvoljavati direktan pristup glavnom kraku mreze, vec potpisuje ugovor sa cetiri kompanije koje ce biti super provajderi. Ovi super provajderi dalje prodaju linkove manjim provajderima, organizacijama, grupama i kompanijama. Ustanovljena je naplata registracije imena na Internetu od 50 americkih dolara godisnje za sve komercijalne prezentacije.

1996

Internet Drustvo radi na razvoju novog TCP/IP koji bi trebao da omoguci milijardama korisnika da pristupe mrezi, odnosno koji bi omogucio kreiranje veceg broja adresa od onog koji je danas ostvariv. Internet dolazi u tadašnju Jugoslaviju sredinom maja 1996. Eunet Jugoslavija omogucuje direktan dial-in pristup svim zainteresovanim korisnicima, a ubrzo ga slede Beotel i SezamPro. Jugoslavija postaje deo Internet Drustva...

*Preuzeto sa https://sites.google.com/site/virtualnicas/racunarske-komunikacije/internet/istorija-interneta